fbpx
Loader

Knjigocentrične devojčice – Adri, Jovana i Deana

Pre nešto više od godinu dana zaljubili smo se u tri devojčice. Na Instagramu. Bila je to ljubav na prvi ulazak na njihove obojene profile. Ti profili su iznijansirani lepim rečima, kreativnim umovima i mirišu na knjige. Adri, Jovana i Deana mnogo vole da putuju i to čine svakodnevno, jer su često njihovi nosići među koricama knjiga. Lepota tih putovanja se ogleda i u tome što mesta koja otkriju – ne čuvaju samo za sebe, već ih dele sa svima onima koji su u potrazi za knjiškom destinacijom. Nekada je ta destinacija klasična, a nekada poetična. Nekada je idealna za one koji odmor žele da provedu u čarobnjačkom svetu, a nekada u zemlji ljubavi.

Zaljubili smo se u njih jer su iskrene i svoje. Jer su u centru njihovog sveta dobra štiva za čitanje.

Upoznajte tri devojčice koje su nas inspirisale da nacrtamo novu Froncla majicu – KNJIGOCENTRIČNA.

Kako raste jedna preporuka knjige?

Deana: Svaka preporuka je priča za sebe i svaku negujem na drugačiji način, budući da je i svaka knjiga posebna, drugačija. Prva knjiga o kojoj sam javno pisala bila je Kafkin “Proces”, a to je ujedno i knjiga koja je bila glavni krivac za pokretanje mog čitalačkog kutka. Naime, jednog tipičnog novembarskog dana, u vreme kada su godišnja doba još uvek znala svoj red, čitajući Kafku, poželela sam da i sa drugima podelim moje viđenje tog klasika. Preporuka “Procesa” rasla je postepeno u mojoj glavi, najpre kao tanka linija mašte, prvobitno preneta u posebnu svesku koju sam tada namenila pisanju o knjigama, a zatim je ugledala svetlost dana jedne decembarske večeri kada sam pokrenula svoj instagramski kutak i javno podelila moje razumevanje tog klasika. I tako je sve počelo.

Adri: Raste baš isto kao travica u proleće. Na početku se stidljivo promoli nakon prvih pročitanih poglavlja, nesigurna je i lako pocrveni. Svakom sledećom stranicom dobija na samopouzdanju dok toliko ne naraste da joj je potrebno hiiitno šišanje da ne bi stigla do neba. Tada je preporučim svima 🙂

Jovana: Tako što je zalivaš, voliš, okreneš ka suncu i pustiš u svet. Ako je napisana iz srca porašće ko kvasac.

Čime je hranite?

Adri: Željom da je baš svako pročita i nadom da će osetiti isto ushićenje kao i ja.

Jovana: Recept ide ovako nekako, ako se dobro sećam: 1kg pažnje, 500 grama truda, beskonačno puno ljubavi i jedna kašičica dosade, čisto da malo zabiberi stvar.

Deana: Svaku preporuku hranim upravo onim što mi knjiga o kojoj pišem kao čitaocu pruža. Međutim, ono što je univerzalni recept za svaki prikaz jeste to što se zaista trudim da prilikom pisanja budem istovremeno i subjektivna i objektivna, koliko god to možda bilo kontradiktorno. Subjektivni momenat unosim u deo prikaza kojim prenosim ostalim čitaocima na koji način (i da li je) pročitana knjiga uticala na mene kao pojedinca, dok objektivni element raste u analitičkoj i ponekad distanciranoj analizi posmatranog dela.

Na koji način vaša srca biraju knjige za dušu?

Jovana: Ja kad čujem reči poput triler, serijski ubica, creva koja vise, odmah zadrhtim i moje srce počne da blinka:”KUPI, KUPI!”. Pali se crveni alarm i mozak odbija da se složi sa tom naredbom. Jedno 5 sekundi.  Na kraju ipak poklekne i uputi me ka knjižari ili biblioteci.

Deana: Izbor knjige koju ću čitati zavisi od mnogo različitih faktora. Nekada je u pitanju raspoloženje, nekada preporuka drugih ljudi, nekada radoznalost, a nekad čak i prkos. Volim da lutam po žanrovima, da upoznajem nove autore, otkrivam manje poznata dela, ali i da čitam svetski poznata, priznata i nagrađena ostvarenja. Nekada mi se dogodi čak i da u knjižari pohitam za određenim naslovom jer mi u stomaku nešto zaigra, čime to delo samo pronađe put do mene i moje biblioteke. Najviše volim kada se pojavi faktor spontanosti i ja pristupim čitanju određene knjige bez ikakvih očekivanja, i na kraju zaista dobijem knjigu za dušu.

Adri: Knjiga za moju dušu mora da uključuje decu, bake i deke ili neku šašavu porodicu. Kada se bilo šta od ovoga nađe u sinopsisu knjige ja znam da će moja duša da bude ispunjena lekovitim slovima.

Šta su vam društvene mreže donele?

Deana: Instagramski čitalački kutak koji sam spontano otvorila te decembarske večeri značajno je uticao na moj život. Doneo mi je divne ljude, poznanstva koja i dan-danas traju, saradnje sa izdavačkim kućama o kojima sam nekada, dok je taj kutak postojao samo kao početna ideja u mojoj glavi, maštala. Doprineo je tome da postanem sigurnija u sve što radim, da verujem u ono što stvaram i da svakodnevno hranim svoju, sada već materijalizovanu, ideju. Naučio me je da sve što nas okružuje zavisi od toga kako mu mi sami pristupimo, budući da broj ljudi koji čine moj čitalački kutak svakodnevno raste, i to na jednoj naizgled površnoj društvenoj mreži, gde se ljudi masovno takmiče ko će pokazati bolje fotografije sa putovanja, skuplju šminku ili promovisati modu koja traje jedno leto.

“Imam more omiljenih knjiga” – Adri

Adri: Kliše je, znam, ali donele su mi toliko toga. Prvenstveno spojile su me sa ljudima sa kojima delim ista interesovanja. Zatim su mi dale krila da govorim o temama koje su mi zanimljive i koje smatram bitnim. Donele su mi bezbroj divnih saradnji sa profesionalcima koji su mi ukazali poverenje i kojima se dopada moj fazon. A najvažnije od svega – pružile su mi moje parče online neba gde mogu da iskažem svoju kreativnost, ma kolika ona bila, na najbolji i najinspirativniji način.

Jovana: Donele su mi mnogo divnih ljudi koji su ušetali u moj život. Pre svega Adri i Deanu sa kojima sam postala jako bliska. Onda i druge zabavne i mlade ljude od kojih svakog dana naučim nešto novo. A tu je otkriće nekih novih knjiga, žanrova, izdavačkih kuća, malih domaćih brendova, festivala, događaja i neke nove projekte na kojima sam ove godine počela da radim. Ali ono najvažnije donele su mi pravu mene. Mogućnost da se izrazim na sve one načine, na koje moje srce želi bez straha i ustručavanja. Zvuči čudno. Ali mi je mnogo pomoglo da izađem iz svoje ljušture i pustim onu pravu Jovanu u svet.

Da li su nešto odnele?

Deana: Odnele su nekadašnju mene koja nije verovala u ono što radi i koja nije toliko slobodno delila svoje mišljenje javno. Odnele su i slobodno vreme, nekada olako rasipano na sve strane, koje je danas uglavnom usmereno ka hranjenju i rastu tog mog malenog čitalačkog kutka.

Adri: Apsolutno ništa – jer dajem onoliko koliko smatram da treba. Ja gospodarim svojim vremenom i životom van društvene mreže, ja biram koliko ću čega dati i predstaviti tako da smatram da mi ništa ne mogu odneti, jer im ja ne dopuštam.

Jovana: Osim pameti? 😂 Mislim da nisu. Možda negativne ljude. Ali uvek postoji blok. Hvala Bogu. I izumitelju IG. Ali šalu na stranu, kod mene su društvene mreže, tačnije IG, uneli u moj život samo ono lepo.

Koliko ljudi zaista čita u vremenu kada je biti book blogerka postalo neki vid “trenda”?

Adri: Hmmm ovo je baš škakljivo i ovih dana posebno aktuelno pitanje u knjiškoj zajednici. Ja sam se okružila ljudima za koje sam u potpunosti sigurna da zaista čitaju iz ljubavi, a ne zbog trenda i pomodarstva. Ostale, koje sam smatrala toksičnima, sam otklonila iz svog malog sveta. Ne trebaju mi i ne zanimaju me.

“Nosimo svemir u srcu i ludo smo zaljubljene u kosmos koji se krije u knjigama” – Jovana

Jovana: Ja verujem da određena grupa ljudi stvarno čita. Te ljude pratim i cenim. Ona druga grupu koja “čita” ne postoji na mom radaru.

Deana: Bez obzira na sve, instagram je i dalje površna mreža. Nemoguće je pobeći od trenda. Postavljajte fotografije hrane, smatraćete se “food blogerom”, fotografišite šminku, bićete “beauty blogerka” , pišite o raznim temama, svrstaće vas u kategoriju “lifestyle blogera”. Ljudi oduvek imaju potrebu da kategorizuju, da daju nazive. A mi vidimo samo ono što nam se na mrežama servira. Niko od nas ne zna da li će ta ista food blogerka baciti hranu koju je upravo fotografisala, da li će beauty blogerka šminku koju promoviše gurnuti u neku fioku odakle će je izvaditi kada proizvodima istekne rok trajanja kako bi je se rešila. Ne znamo da li će se lifestyle blogerka koja promoviše na mrežama moral i prave vrednosti pridržavati stavova koje javno deli ili iste deli samo zbog prikupljanja većeg broja pratilaca. Isto tako, ne znamo ni da li book blogeri zaista čitaju knjige koje fotografišu, ili ih nakon postavljanja fotografije prodaju, odlože na skriveni kutak police ili jednostavno zature na neko prašnjavo mesto. Nikada ne možemo znati šta drugi ljudi rade, ali možemo znati šta mi kao pojedinci  radimo, i možemo se trudom, radom i ljubavlju boriti protiv površnosti i banalnosti današnjeg vremena.

 

Šta ti voliš u redovima i preporukama one druge dve?

Adri: Volim ih beskrajno zato što su svoje. Zato što su posebne u svojoj različitosti. Jer su dosledne i ne podležu trendovima. Jovana je jedna čista duša kod koje su uvek sve karte na stolu. Nema nikakvih skrivenih namera, proračuna niti planova. Volim njenu iskrenost, šarenilo, to što je vrcava i ponekad ishitrena, jer da je drugačije to ne bi bila ona. Obojena je svim duginim bojama i baš takve su joj i preporuke. Deana je prava gospođica. Kulturna, rečita, informisana, obrazovana. Svaka njena pozitivna osobina prosto izbija iz njenog sadržaja na mreži. Kada čitam njene redove osećam da mi mozak raste. Sa druge strane te ozbiljnosti izbija pravi devojački šarm. Po mom mišljenju idealna kombinacija.

“Možemo se trudom, radom i ljubavlju boriti protiv površnosti i banalnosti današnjeg vremena” – Deana

Deana: Kod Jovane volim to što u životu svemu pristupa srcem, pa tako i knjigama o kojima piše. Volim to što njene preporuke nastaju u momentu, što su njene rečenice proizvod trenutka, i to što, bez obzira koliko brzo ih napisala i bez obzira da li se u kucanju potkrala neka greška, njene preporuke odišu iskrenošću i emocijama, budući da njeno srce govori iz nje. Uvek. Tako, ukoliko joj neka knjiga ne prija, otvoreno će to napisati bez obzira da li se to nekome dopada ili ne, a kada joj neko delo uđe pod kožu, u stanju je da danima piše o tome i nesebično drugima prenosi svoju emociju. Kod Adri volim to što ne prati trendove i knjige koje su popularne u određenom trenutku, već svoju pažnju usmerava ka manje poznatim i skrivenim knjiškim draguljima. Ona je poput bibliotekarke koja se trudi da čitaocima preporuči čitanje knjiga koje se nalaze na skrivenim delovima stare biblioteke, umesto popularnih bestselera koji su uvek prvi vidljivi na policama. Ona grebe ispod površine, i tu leži sva čar njenih preporuka.

Jovana: Kod Adri volim to što iz naftalina vadi neke knjige koje ja u životu ne bih ni pogledala. Proširila mi je dosta vidike. Pogotovo kad zajedno odemo u našu biblioteku. I dosta knjiga sam pročitala i kupila zbog njenih utisaka i recenzija. Deana je već druga priča. Ne čitamo iste žanrove. Ne volimo čak ni iste pisce. U knjižari se hvatamo za totalno različite naslove. Ona je iz Hari Poter tima, a ja LOTR. Ne znam kako se mi uopšte i družimo?! 😂 Ali volim njen pristup svemu ovome. Od nje uvek tražim savete oko slika i tekstova. Ona je kao ozbiljna polovina mog mozga koja je kod mene zadremala na sred časa pa je ona probudi s vremena na vreme.

Koju knjigu niko ne bi smeo da propusti i zašto?

Adri: Ja nemam omiljenu knjigu. Nekako mi je sebično da odredim jednu koja će stajati na tronu dok ostale sramežljivo čeznu da je možda jednog dana smene. Ali zato imam more omiljenih knjiga 🙂 Recimo da bih svakom preporučila da pročita “Lovca na zmajeve” Haleda Hoseinija zatim “Hajduka u Beogradu” Gradimira Stojkovića i Safonovu “Marinu”. Tri potpuno različita pisca i žanra. Tri neuporediva, a nezaboravna romana.

Deana: Verovatno će biti kliše, ali rekla bih serijal knjiga o dečaku po imenu Hari Poter. Mene je ta priča grejala kada mi je to bilo neophodno i grlila kada sam bila na prekretnici ulaska u svet odraslih. Taj serijal je dom, mesto na koje se uvek vraćam bez obzira na godine i prolaznost vremena.

Jovana: “Ženski razgovori” Dušan Radović. Otkrila sam je prošle godine, smejala se do suza i shvatila da je napisana pre skoro 50,60 godina i da se ništa nije promenilo u muško-ženskim odnosima.

Zašto ste vi knjigocentrične?

Deana: Zbog toga što knjige pružaju ušuškanost onda kada je napolju hladno. One su poput čaja koji se pije kada zaveje sneg, ali i ledeni napitak kada ugreje Sunce, napitak koji se pijucka uz zvuke udaranja talasa. Nekada mogu biti i utočište ili beg od stvarnosti, a nekada služe kao motivacija i inspiracija za dalje. Određena priča može poslužiti i kao šamar čitaocu, ali i koren njegove promene. Naravno, nije svaka knjiga dobra, ali i loše napisano štivo je dobro štivo, ako kroz njega upoznamo delić sebe koji do tada nismo znali.

Jovana: Jer nosimo svemir u srcu i ludo smo zaljubljene u kosmos koji se krije u knjigama.

Adri: Hvala Fronclićima na ovom epitetu koji ću sa ponosom da nosim zauvek 💕 Teško je za sebe reći nešto pozitivno, ali mogu da pokušam. Recimo da sam knjigocentrična, jer celoga života negujem ljubav prema knjigama, jer mi je čitanje prioritet i duševna hrana, gorivo koje me pokreće. Bez čitanja mislim da bih izgubila sebe, da bih osiromašila svoj duh i bila bih beskrajno tužna. Knjigocentrična sam, jer i da sutra nestane svega, da se ugasi naš onlajn knjiški svet moj u realnosti ne bi prestao da postoji, jer nije ni nastao zbog društvenih mreža već je rođen kad i ja.

Nema komentara

Ostavi komentar

0