29 jul Devojčice koje su zaljubljene u male stvari

Ponekad brinemo o nevažnim stvarima. Ponekad živimo sa predrasudama i donosimo zaključke na osnovu nebitnih činjenica. Ponekad se zanesemo pa malo odlutamo od sebe.

Od bakinog recepta za domaće krofne.

Od one klupice na kojoj jedemo trešnje i pljuckamo košpice, dok se takmičimo čija će dalje.

Od vetra u kosi i one nemirne šiške koju samo neki nama posebni ljudi mogu da poprave.

Od vožnje na biciklu.

Od zagledanosti u letnje nebo.

Od bosih nogu na travi.

Od onog: „Hoćeš sa mnom?“ i odgovora: „’Ajmo odmah!“

Od ljudi koji su tu za nas u dva ujutru. U dva popodne. Uvek.

Od dobre knjige.

Od one priče o Butanu. I sad se ti sigurno pitaš: „Odakle Butan u ovoj priči?“

U Butanu je sreća jedan od prioriteta nacionalne politike i dok druge zemlje jure BDP, u Butanu mere bruto nacionalne sreće i imaju Ministarstvo sreće. Ne znamo šta bismo mogli da vam kažemo o ovoj instituciji, ali bismo mogli ponešto da vam kažemo o malim stvarima. Zamišljali smo koliko bi super bilo da na ovim prostorima postoji Ministarstvo za male stvari, koje bi recimo propisalo podsetnik. I taj podsetnik bi mogao da se zove „Podsetnik za život“. I tu bi mogle da budu zapisane sve one male stvari koje je poželjno raditi za druge i sebe u neograničenim količinama… jer, niko se nije pokvario ili razboleo radeći male stvari za nekog…

Dok se neko ne seti da na ovim prostorima izgradi takvu „instituciju“, nama niko ne brani da je mi gradimo u ljudima. I da imenujemo naše ministarke malih stvari

Pa da počnemo!

Prvo imenujemo jednu Anu. Ana nas je 26. maja ove godine podsetila na male stvari koje je radila za svoje prijatelje. Ona se svakog dana trudi da makar jednom prijatelju pošalje poruku nežnosti i ljubavi, uz podsetnik „Budi i ti nekome Sunce“. Baš ta Ana nas je inspirisala da nacrtamo majicu Zaljubljena u male stvari.

Onda imenujemo sve one devojčice kojima se baš dopao taj crtež, pa su nas ohrabrile da ga ušuškamo na majici.

Potom imenujemo sestre Lončarević. Sve tri – Anastasiju, Antoninu i Andrijanu. Jer su svaki put tu za nas – da nam se osmehnu, podrže, posavetuju, našminkaju. Da budu naši modeli i kad je plus i kad je blizu minusa napolju. Da se razumemo očima i zagrljajima. Da se razumemo i čuvamo jedni druge.

I za kraj – imenujemo sve one „velike male devojčice u nama“ koje se iz dana u dan zaljubljuju u male stvari. Jer male stvari kreiraju velike živote.