Cegeri i naravoučenije

Cegeri i naravoučenije

Kako su živeli cegeri nekada?

 

U periodu “pre plastičnih kesa”, bez cegera, korpe ili torbe napravljene od isprepletanih kanapa se nije odlazilo na pijac’ ili u dućan. Cegeri su se tada najčešće šili od platna ili skaja i predstavljali su neizostavan detalj u svakoj ženskoj torbi. Prilikom kupovine, proizvodi bi se u cegeru slagali po tvrdoći, da bi kasnije zauzeli svoje mesto u špajzu. Ti cegeri su uglavnom mirisali na ratluk, kafu iz obližnje pržionice i šećer u kockama. Kada bi se isprljali, njihove vlasnice bi ih potapale u ceđ. Potom bi ih drvenim štipaljkama kačile na štrik. Nakon sušenja, cegeri bi se vraćali na ono mesto koje je “nadohvat ruke” – najčešće bi se kačili na esker koji stoji zakucan posred vrata.

Bio je to period kada su porodice mirisale na pečeni hleb, mlevenu kafu i pileću supu sa domaćim knedlama. Onda je usledila pojava kesa, pa pohod na Trst. Sedamdesetih godina su na kesama bila ispisana imena radnji iz kojih je proizvod kupljen i često bi predstavljale znak pažnje. Te kese su domaćice znale da operu i osuše na istom onom štriku s početka teksta, kako bi ih ponovo koristile. Školarcima su te kese služile za pakovanje opreme za fizičko ili časove likovnog i mogle su da “izdrže” celu školsku godinu.

Kese – gospodarice marketa i kontejnera

Godine su prolazile, a potreba za plastičnim kesama je rasla zajedno sa duhom potrošačkog društva, sve dok nisu postale gotovo providne, plave, bele, ili žute tregerice, koje bi neretko pucale i od jedne vekne hleba. Prestale su da se naplaćuju. Pojavili su se kupci koji bi za jedan proizvod tražili kesu, ali i oni koji bi “težu kupovinu” umeli da smeste u dve do tri kese, kako bi dobili “ojačanje”.  Lagano se izgubila navika nošenja cegera u kupovinu. Cegeri su postali “tako babina ili hipsterska stvar”, a kese – gospodarice marketa, šoping molova, kontejnera, ulica, reka…

Da kesa može da napiše svoj CV i motivaciono pismo, ti redovi bi zvučali ovako:

 

„Rođena sam pedesetih godina prošlog veka. Nadam se da vas ove godine neće zavarati, jer rad pod pritiskom odlično podnosim i spremna sam da navedene uslove izdržim i do 1000 godina. Za sve to vreme neću biti nimalo naivna i čuvaću se sunca i toplote. U slučaju da ipak dođem sa njima u kontakt, neću dozvoliti da me zaustave – jer ću se razložiti na mikroplastiku i biću prisutna u vodi, vazduhu ili vašoj hrani. Iza sebe imam veliki tim plastičnih stručnjaka, koji se stalno nadograđuje i raste, a sa svakim minutom nas je za milion više. Iz svog bogatog iskustva bih izdvojila letenje, kačenje za drveće i zadržavanju pokraj puta. Posedujem i plutajuću i ronilačku dozvolu B kategorije. Nadam se da ću postati deo vašeg tima i da ćemo biti u prilici da zajedno utičemo na rast i razvoj zaprljanosti u svetu.“

Okej, prošli smo kroz istoriju kesa i njihov CV. Pređimo na brojeve i poražavajuće statistike:

  • Proizvodnja plastike je porasla sa 1,5 miliona tona u 1950. godini na 335 u 2017. godini
  • Na godišnjem nivou se u svetu upotrebi oko 4 biliona plastičnih kesa
  • Prema predviđanjima stručnjaka, u vodi se nalazi otprilike 51 bilion mikroplastičnih čestica, što je 500 puta više od broja zvezda u našoj galaksiji
  • Godišnje oko 100 hiljada životinja ugine zbog gušenja plastičnim kesama, jer ih greškom uzmu umesto hrane, dok se druge upetljaju u kese ili plastiku i ne uspeju da se oslobode
  • U 35 zemalja sveta upotreba plastičnih kesa je potpuno zabranjena
  • Naučnici pretpostavljaju da se u morima trenutno nalazi oko 300 miliona tona plastičnog otpada, a da će do 2050. godine u okeanima biti više plastike nego riba
  • U Evropi je naplata kesa počela pre 15 godina
  • Kese, bačene samo u Beogradu, godišnje prekriju tri Srbije
  • U Južnoj Africi je bilo toliko kesa zakačenih za stabla i grmove da su dobile naziv nacionalnog cveta. Odlučuju da 2003. godine uvedu zabranu korišćenje tankih plastičnih kesa, dok se deblje kese naplaćuju
  • Naučnici sa Univerziteta u Njukaslu došli su do jednog otkrića za vreme istraživanja doline Čelendžer dip u Marijanskom rovu (najdublja tačka na Zemlji). Svako stvorenje pronađeno na dubini od 10.890 metara unelo je u svoj organizam bar neku vrstu veštačkih materijala, uključujući najlon, PVC i PVA
  • Kese se u proseku koriste nekoliko minuta
  • Najstarija taksa na kese iz 1993. godine potiče iz Danske, kada su proizvođači plaćali taksu na težinu kese. Prodavnice su mogle da se odluče da li će da naplate kese ili će trošak da uračunaju u cenu proizvoda. Početni efekat je bio impresivnih 60% smanjenja u korišćenju plastičnih kesa
  • Krajem prošle godine pronađen je mrtav kit u blizini ostrva Vakatobi (istočna obala Indonezije), u čijem je stomaku bilo 5,9 kilograma smeća, i to 115 plastičnih čaša, četiri plastične flaše, 25 plastičnih kesa, dve „japanke“, jedna najlonska torba i više od 1.000 drugih plastičnih predmeta.
  • Građani u Srbiji u proseku troše sedam kesa dnevno, odnosno, dve milijarde kesa godišnje
  • Većina zemalja Evropske unije uvela je porez na plastične kese, koji pada na teret prodavca. Na taj način, u Irskoj, na primer, upotreba plastičnih kesa smanjena je za 95 odsto
  • Prosečan stanovnik Srbije „iza sebe ostavi“ oko 760 g otpada, četvoročlana porodica u proseku oko 3 kilograma, dok na godišnjem nivou jedna kuća „napravi“ oko 1 tone otpada

 

Prema procenama trgovinskog sektora, u Srbiji se godišnje potroši oko 20 miliona evra za nabavku plastičnih kesa, od kojih se oko 30-40% baci.

 

U skladu sa preporukama o zaštiti životne sredine, od aprila 2018. godine brojni prodajni lanci širom Srbije počeli su da naplaćuju plastične kese. Od tada je potrebno izdvojiti za kesu od dva dinara, pa naviše. Cena kese se razlikuje od trgovinskog do trgovinskog lanca, ali i od veličine i jačine kese.  U ministarstvu životne sredine kažu da se upotreba kesa smanjila za 50%, što bi uticalo na smanjenje otpada na deponijama za 130.000 tona otpada! Hej, 130. 000 TONA OTPADA!

Šta možeš da uradiš ti?

Najbolji način da se boriš protiv plastike je da smanjiš njenu potrošnju. Ukoliko još nisi nabavila/o ekološku alternativu kesama, neka to bude tvoj početni doprinos ozelenjavanju Zemlje. Kupuj proizvode koji su ti zaista neophodni. Potrudi se da, koliko je god to moguće, smanjiš upotrebu jednokratnih proizvoda, poput plastičnih čaša, boca… Umesto kupovine vode u plastičnoj ambalaži – izaberi staklenu flašicu. Odricanje od slamčica i nije preveliko odrcanje. Sijetl je postao prvi grad u Americi koji je od 1. jula 2018. zabranio upotrebu slamki. Kad ste god u prilici – izaberite rinfuz (suvo voće, semenke, badem…), jer je rinfuz jeftiniji, upravo zato što nema plastična pakovanja.

Nabavi ceger

Froncla platneni ceger More

 

Uz malo veštine i vremena ceger možeš samostalno napraviti od stare garderobe i time duplirati pozitivan uticaj. Ukoliko ti je garderober ispunjen starim majicama koje više ne želiš da nosiš, ne stižeš da ih doniraš, a žao ti je da ih baciš – možeš napraviti funkcionalnu stvar – ceger.

Cegeri bez šivenja, konca i igle

Pojedine cegere možeš napraviti samo uz pomoć makaza i stare majice! Dovoljno je da odsečeš okovratnik i rukave. Potom odseci donji porub majice, skupi materijal i veži ga u čvor. Prevrni materijal i eto cegera.

Na sličan način možeš napraviti i drugačiji ceger. Dakle, opet su nam potrebne makaze i stara majica. Sečeš okovratnik i rukave, odsecaš donji porub majice i krećeš da seckaš rese. Na kraju dve po dve rese vezuješ u čvor i opet – eto cegera, bez šivenja, konca i igle.

Na Youtube-u možeš pronaći brojne tutorijale, kako da od starog napraviš novo, kao i sijaset predloga za šivenje cegera. Takođe, na Pinterestu postoji niz fotografija i pripremljenih krojeva – upravo za stvaranje cegera.

Reč, dve o Froncla cegerima

Za sve one koji vode računa o svojoj okolini i novcu (na kupovinu kesa u proseku bacimo oko 3.000 dinara godišnje), nemaju vremena da naprave svoj ceger ili jednostavno za one koji ih vole – osmislili smo dva Froncla cegera. I ovog puta naše cegere kroje i šiju mama Tanjine ruke. Izabrali smo 100% neobrađeni i čvrsti pamuk, zbog kog će te ovaj ceger služiti godinama. Nismo zaboravili na to da on treba da bude dovoljno veliki da u njega stanu sve one sitnice i namirnice, ali smo se pozabavili i time da treba da bude dovoljno „jak“ da ponese veći broj knjiga. Takođe je i dovoljno „mali“ da se savije i spakuje u džep, torbu, ranac… i da bude uz tebe gde god da kreneš. Ilustracije za ceger je rukom nacrtala naša Tijana, a potom ih je Nikola pripremio za štampu. I ovog puta smo se odlučili baš za sito štampu – jer je postojna i nakon mnogo, mnogo pranja.

Froncla platneni ceger

Ovaj ceger će ti zameniti kupovinu kesa (u proseku od 2 do 10 dinara dnevno) na koje možemo dodati godine i godine koje su potrebne da bi se te kese razgradile. Takođe, već neko vreme ceger može biti i odličan modni detalj, ali i zanimljiv, dugotrajan i funkcionalan tip torbe koji ti može poslužiti za posao, faks, kupovinu, sitnice, odlaganje obuće, lap-top, tablet, sitnice…

Froncla ceger je uniseks, i u njemu nema mesta za rodna niti bilo koja druga ograničenja.

Ne zaboravi da velike stvari počinju malim koracima!

Bea Džonson je tako svojim stilom života i željom da makar malo planetu učini lepšim i čistijim mestom – popularizovala pokret Zero waste. Reč je o stilu života koji donosi minimalnu proizvodnju smeća, pa tako danas godišnje smeće njene čitave porodice može da stane u jednu jedinu teglicu. A sve je počelo od cegera!

“U početku moj plan nije bio da postanemo zero waste domaćinstvo. Želela sam pre svega da se otarasim nepotrebnih stvari i da štedim vodu i struju. Nakon toga izbacila sam iz upotrebe plastične kese i počela u prodavnice da odlazim sa cegerom.“ , ispričala je Bea za portal Mind Body Green.

Ne zaboravi, da od ritma tvojih koraka zavisi koliko će ovaj svet biti lepši i čistiji.

I sledeći put, kad te kasirka ili kasir upitaju da li ti treba kesa, zahvali im se i reci da imaš svoj ceger! 😊

 

Nema komentara

Ostavite komentar