Loader
 

Anastasija i Antonina – Devojčice koje misle srcem

Anastasija i Antonina – Devojčice koje misle srcem

 

Ne znam za tebe, ali ja sam jedna od onih koja pokretni pakao za sve zaposlene u radnjama odeće i obuće.

Večito pravim gužvu u kabini. Više puta pročitam šta piše na etiketi i odakle je stvar koja mi se u tom trenutku dopala. Uz navedeno – volim sve da pipnem. Ukoliko mi se materijal „pod rukom“ učinio da je prijatan, a da etikete posvedoči da je veštački – male su šanse da ću određenu majicu ili haljinu kupiti. Na osnovu ovih par redova možeš shvatiti da do skoro nisam bila pristalica online kupovine. Pitala sam se, ko su, aman, te devojčice, koje se ne boje da poruče nešto online, a da to nešto ne mogu da pipnu, štipnu i probaju? Da pročitaju etiketu tek kad im to nešto stigne na kućnu adresu. Pitala sam se i da li prilikom online kupovine treba da razvijem neke supermoći, poput – gledanja u pasulj, predviđanja, osećaja za materijal i veličinu putem fotografije?

Ali ne leži vraže – život piše romane.

Danas sam u Froncla timu i upravo je online kupovina jedina mogućnost za prodaju naših majica i cegera, jer kad si na početku i dok još rasteš – male su šanse da ćeš svoju priču moći odmah na početku da upakuješ u neki monogo moderan prostor u glavnoj ulici. Ali težiš ka tome. Dok težiš i u glavi osmišljavaš svaki detalj tog fizičkog prostora, gradiš poverenje online. Put poverenja nije uvek lak i posut šljokicama, već je to onaj duži put, bez kog vrlo lako možeš da ostaneš ukoliko se ne trudiš da budeš bolji i bolji i da što manje grešaka praviš.

Obećali smo sebi tog decembarskog dana – da nikada nećemo zaboraviti početak našeg puta. Obećali smo sebi da nikada nećemo prestati da izvodimo onaj smešni ples, kao i određeni način pomeranja Nikolinih i mojih ruku kada dobijemo novu porudžbinu. I uvek ćemo imati onaj kez kada nam u sanduče stignu fotografije i tople reči svih onih devojčica koje su izabrale baš našu majicu. Nikada nećemo zaboraviti tople reči, ali i kritike – jer su nas motivisale da se još više trudimo.

Nikada nećemo zaboraviti jednu Anastasiju.

Anastasija je jedna od prvih devojčica koja je poručila našu majicu i poslala nam fotografiju. Sećam se, padao je sneg. Otvaram poruku na Instagramu, a u poruci – njen osmeh i more. Obukla je majicu Bookirana i u sred februara je uspela da nas ugreje. Tada još nisam mogla da procenim koje su Anastasijine supermoći, ali sam naslutila da se u njoj krije nešto posebno.

Sneg je prestao da pada, pa je došlo proleće, pa je Anastasija otputovala u Barselonu, pa je usledila matura njene mlađe sestre, polaganja ispita, leto, odlazak na more… Pratili smo njene avanture. Ona je pratila naše.

Pratili smo se.

Osmehivali se.

Rasli.

Divili joj se.

Onda smo je pitali da li bi volela da bude Froncla model i da pokušamo da ispričamo njenu priču.

Da.

Da.

Da kao odobravanje. Da kao sreća. Da kao inspiracija.

Svašta to jedno „Da“ može da bude. Svašta lepo.

Anastasija je devojčica koja je inspirisala našu novu majicu – Mislim srcem. Ukoliko se pitaš zašto baš „mislim srcem“?

Zato što je ona devojčica koja pleše srcem, koja se smeje srcem, donosi odluke srcem, grli srcem, peva srcem i ljuti se srcem. Čak i kad ne zna – ona kupuje srcem i nosi Froncu. 😀 Pored ove supermoći, Anastasija studira finansije na Ekonomskom fakultetu i živi je dokaz da se brojevi i srce slažu. I da je njeno srce dovoljno veliko da podeli sve sem farmerica sa mlađom sestrom Antoninom i da je odličan oslonac za onu najmlađu, sestru Andrijanu. Njeno srce je bilo dovoljno hrabro da bude predsednica učeničkog parlamenta u školi, a potom i članica upravnog odbora za projektno finansiranje U Evropskom parlamentu mladih Srbije.

Anastasija je i izdržljivo srce. Na našem oktobarskom fotografisanju i 10 oblačnih stepeni – junački je podnela hladnoću. Nije prestajala da se zarazno smeje i da pozajmljuje saksije sa cvećem iz obližnjih kafića kako bi fotografije bile romantičnije.

I bile su. Jer, kako drugačije kad sa dve sestre Lončarević uronite u kaldrmu Zemuna, lišće, reku, nežnost i balone? Kako drugačije kad sve te kadrove, korake i osmehe uhvati i sačuva Ivona?

Anastasija i Antonina su naš Pariz.

Šarm i prefinjenost.

Osmeh i šmekerizam.

Lepota i nežnost.

One misle i žive – srcem!

 

Hvala vam, sestre Lončarević, što ste nas pustile u svoj svet i što ste deo fronclastog sveta od početka. To se ne zaboravlja. Sledeći put froncla smešni ples izvodimo zajedno! 😀

 

Tijana Froncla 🙂

 

 

No Comments

Post A Comment