06 maj Priča o Lani koja briše granice

Jedna devojčica je stajala u jednoj prostoriji „Parobroda“, koja je bila ispunjena grajom. Stajala je među svim tim nekim ljudima koji nemaju vremena. Među onima koji imaju vremena da budu tu. Da se prave da su važni. Ili da su stvarno važni. Među ljudima koji žive svoje snove. Među ljudima koji su odavno prevazišli svoj san, pa sad ne znaju šta će sa sobom. Među ljudima koji na svojim leđima nose titule. I među onima koji su zalutali.

Ona stoji među svim tim ljudima, uzdignute glave, uprkos tome što su joj za malo duže stajanje potrebne štake.

Ta devojčica se zove Lana.

U toj prostoriji je bila i druga devojčica. Mislila je da je zalutala, sve dok Lana nije sela pored nje. I dok nisu počele da pričaju.

I znate šta – priče umeju da budu mostovi! Nesalomivi i neuništivi.

Druga devojčica se zove Tijana.

Most između ove dve devojčice je isti kraj u kom su rođene, isti fakultet i ljubav prema novinarstvu. Njihov most je aktivizam, ljubav i borba za lepo. Njihov most je i sunce, jer džaba ti sve, ako ne uspevaš da sunce osetiš u sebi. I da pokušaš sa njim da, makar nekad ogreješ nečiji svet.

Lana, devojčica sa šarenim šiškama i osmehom je uspela da ogreje Tijanin svet.

Lana radi na radiju. Zamisli koliko je to kul!

Kad si dete, misliš da mali ljudi žive u radiju. I da iz te kutije pričaju kroz male mikrofone, kako bismo ih čuli. Kad porasteš shvatiš da je to mišljenje bilo pogrešno. Veliki ljudi žive u radiju! Samo… i dalje ne razumemo, zašto ih ne vidimo?

Ne razumemo ni zašto dečacima i devojčicama poput Lane lepimo etikete kao što su „invalid“, „osoba sa posebnim potrebama“, „osoba sa invaliditetom“?

U kojoj fabrici nastaju te etikete? Ko ih šije?

Zašto u „Leksikonu stranih reči i izraza“ (Milan Vujaklija, Prosveta, Beograd, 2002.), reč invalid znači „onaj koji je nesposoban ili onesposobljen za službu i zarađivanje radi izdržavanja sebe i svoje porodice, naročito onaj koji je onesposobljen u ratu, ratni invalid. Koren reči invalid je u latinskoj reči invalidus, koja znači nejak, nemoćan, ne vredan“?

Znamo da Lana izdržava sebe.

Znamo i da Lana nije nesposobna, naprotiv.

Znamo i da je Lana itekako vredna.

Znamo i da nije bila u ratu.

Znamo i da niko ne zaslužuje da nešto ovako tužno pročita u rečniku.

Znaš, ljuti nas što Lanu nekad pitaju kako može da ima dečka. Ili kad je sažaljevaju. Ili kad ih iznenadi što je visokoobrazovana.

Znaš, Lana se možda ne kreće kao ti, ali imate isto srce. I jednako vam je potrebno sunca, mora, ljubavi, kafenisanja ili priče o dobrim filmovima i knjigama.

Znaš, Lana je naša devojčica koja briše granice.

Svojim šarenim štakama koje zove „štapići“.

I kad sa štapićima uđe u more.

Ona briše granice kad se popne i spusti niz stepenice.

Kad ne ćuti o bolu.

Kad pusti glas na radiju.

Kad ponese prašak za veš.

Kad ne čeka da je neko drugi učini vidljivom, već to sama radi.

Kad se ne boji da se vrati sama kući po mraku.

Ona briše granice jer pokazuje svetu da je lepo kad si drugačija i posebna.

Da je lepo što si baš takva kakva jesi.