fbpx
 

Ko je Bookirana?

Ko je Bookirana?

Tog proleća sam se sudarila sa knjigom „Paradoks izbora“. U njoj sam čitala zašto postajemo nervozni, nesrećni  i nezadovoljni.

 

Jedan od razloga je prevelik izbor, sličan onom osećaju kao kada u marketu stojim ispred frižidera u kome je četrdeset vrsta sladoleda. Dok stojim, kombinacije kreću da mi đuskaju ispred očiju – ukusi crvenog i narandžastog voća, bele, crne i mlečne čokolade, moke, plazme, pistaća… Ukusi lagano prestaju da đuskaju i više ne vidim mogućnost za kupovinu, već propuštenu priliku za onim što neću kupiti.

Tog proleća sam se sudarila sa dosta saveta – koje knjige da čitam, gde da odem za vikend, kako da gajim cveće, u kom restoranu dobro da jedem, a da mi ne zakeraju na porciji i da ne bude skupo, koje boje se slažu uz moje oči i zašto je Tajland postao nova Budva.

Opet sam se osećala kao u marketu.

Tog proleća sam se sudarila i sa njim. U klubu (iako bend Buč Kesidi kaže da nema ljubavi u klubu). On mi je u nekom trenutku rekao da je između ostalog, u nekim novinama pročitao da prosečni život traje 20 000 dana.

 

Skontala sam da je i on u nekom svom marketu.

Dim. Buka. Sudaranje.

Nekako smo se spontano sklonili. Pa smo počeli spontano da se sklanjamo. Iz dana u dan, svako iz svoje priče. Iz svog marketa.

Sećam se…

Sudaraju nam se laktovi na početku ulice Svetozara Markovića. Ipak, nekako smo se uhvatili za ruke.

Sudaram se sa njegovom salatom, jer salata „mora da se jede, jer je zdrava“. Zdravo je dobro.

Sudaram se sa njegovim: „Hej, vozim auto i samo sam te pozvao na kratko da ti kažem da mislim na tebe, da je na putu potpuni mrak i da vidim brdo svitaca. Mnogo su lepi“.

Sudaram se sa njegovim: „Jesi li zakopčala kaput? Napolju je hladno.“

Sudaram se sa njegovim pupkom i bradom. I njegovim krevetom koji miriše na Savu.

 

Sećam se da sam samo čitala „Paradoks izbora“. Da je on čitao da „prosečan život traje 20 000 dana“. Da smo se malo sudarali, ali da smo ubrzo nakon toga prestali da marimo za neke druge priče.

Jer se najbolje osećamo u našem romanu.

Ovo nas je inspirisalo da nacrtamo majicu „Bookirana“ i da je posvetimo nama i svim onim devojčicama koje vole da čitaju. Svoje romane.

2 Komentari
  • Predrag Milovanović
    Postavljeno 22:05h, 17 decembra Odgovori

    Ljubav-bukirana. 🙂

  • Da izmišljam. |
    Postavljeno 17:01h, 14 aprila Odgovori

    […] I to mu dođe najkraća ljubavna priča. […]

Ostavite komentar