Loader

Naš prvi rodjendan

Pre tačno godinu dana u ovo vreme rodila se jedna mala Froncla. Počela su da je stvaraju tri para ruku. Mama Tanjine, Tićine i Nikoline. Potom su Jeca, Hristina i baka Laca stale pred objektiv i ponele prve sašivene majice. Jedan Ivan je poručio prvu majicu za svoju sestru Maju. Potom je jedan Goran poručio majice za svoje koleginice. Pa su počele da pristižu poruke.

Tada smo napisali: “Zdravo svete! Mi smo takvi kakvi jesmo i pokrećemo Fronclu kako bismo ti pokazali šta volimo da radimo.” I zamisli – svet nas je ušuškao i podržao.

Iako je ovo naš rođendanski post, danas vam nećemo pisati o glamuru, uspehu i da smo mnogo moderni. Iza svake majice koju nose divne, jake i realne devojčice ušuškani su trenuci. Trenuci ispunjeni grešakama, omašenim šavovima, polomljenim iglama, bačenim crtežima i pocepanim listovima – dok nismo sašili ono što bismo i sami nosili. Dok nismo sašili zadovoljstvo i mekanost. Hvala vam što ste dovoljno veliki da budete uz ovu malu Fronclu i što činite da se osećamo lepo. Što činite da svi rastemo iz dana u dan zajedno. Ovo rođendansko veče posvećujemo svima vama, našoj porodici iz koje je sve poteklo i prijateljima. Hvala Anastasiji, Antonini, Kati, Doroteji, Ivoni, Marini i Vuku. Hvala što ste nam pomogli da oduvamo ovu prvu, nama ogromnu svećicu na torti koju su napravili naši prijatelji iz Ćao Šećeru.

Nema komentara

Sorry, the comment form is closed at this time.